„Настављамо да градимо Цркву у насељу Степа Степановић. Спремни смо да градимо и обданиште за децу.“

Град Београд је метропола међу себи равнима, али и град који има најмање храмова у односу на број становника. Имајући у виду да је у главном граду Србије највећи број грађана православне вероисповести Српска православна црква има обавезу да се брине и о градњи богослужбених места. Руководећи  се том потребом и у насељу Степа Степановић  где  живи између 12.000 и 14.000 становника, углавном  чланова наше цркве, покренули смо иницијативу за изградњу Храма преподобне Мати Ангелине. Јер да само 1% становништва овог насеља има потребу да дође у Цркву – и овај храм ће бити испуњен.

Распитавши се код надлежних стручних служби за могућу локацију у самом насељу дошли смо до информације о парцели која није  имала своју намену по постојећем урбанистичком плану. Не желећи да оптерећујемо друге власнике имовине Патријаршијски управни одбор решио је имовинскo питање на делу поменуте парцеле где се и гради храм.

На основу мишљења и одлуке Комисије за планове и добијених урбанистичких  услова урађен је пројекат. Наш Србин Радмило Јевтовић даривао је храм вредан више стотина хиљада  евра ,од кедровог древета из Сибира и грађа се већ дуже време налази у Београду  спремна за монтажу.

Након испоштоване и спроведене комплетне процедуре и добијене дозволе за изградњу, уредно смо пријавили радове, уговорили посао са иозвођачем и започели изградњу храма.

Неколико грађана спречава градњу  не дозвољавајући камионима да довезу потребан материјал на градилиште.Обратили смо се Министарству грађевине и надлежној полицијској станици. Министарство грађевине проследило је наш допис  Министарству унутрашњих послова. Полиција није у стању да обезбеди несметан рад и довоз материјала.

Као представник инвеститора знам да не постоје никакве правне,имовинске нити урбанистичке сметње за радове на храму.

Патријаршијски управни одбор као инвеститор није надлежан да разматра молбе, потребе и незадовољства  која, како незванично сазнајемо исказује неколико грађана у поменутом насељу.

Представнику инвеститора нико од грађана се није до сада обратио, тако да не знамо које разлоге они наводе док ометају радове знајући да надлежни органи код којих смо обезбедили све сагласности и дозволе за рад не налазе никакве примедбе. Да нам се било ко обратио као инвеститору, сигурно би смо разговарали да видимо о које слово закона смо се евентуално оглушили и да ли нешто можемо заједнички да решимо. Ни парохијским свештеницима у Насељу  нико од грађана и парохијана није се обратио са некаквом примедбом и питањем везаним за градњу храма. Могуће је да су ти грађани припадници неке друге хришћанске или нехришћанске вероисповести те немају комуникацију са православним свештеницима. Да су верујући православни Срби, они би као и апсолутна већина грађана у овом насељу позвали својега пароха да им изврши освећење стана у којем живе.Ни то нам наравно не представља сметњу да причамо као са добрим комшијама.

Могуће је да је у неком пропагандном споту будућим купцима станова обећено нешто што им касније није удовољено. Патријаршијски управни одбор за евентуална виртуелна обећања не сноси одговорност и преко нас не могу да остваре оно што им је неко други обећао. Сигурни смо у то да ми нисмо могли нити хтели да из урбанистичког плана издејствујемо брисање неких постојећих садржаја да би смо  обезбедили  локацију за храм. Они који макар мало познају закон као и купци станова знају да у купопродајном уговору не стоји клаузула о постојећој инфраструктури и садржајима у објекту и у крају  где се стан налази.

То је заиста мали број људи који се искључиво противи градњи храма. То је очигледно јер не дозвољавају обављање радова, а немају ни један разлог у прилог тврдњама да ми чинимо нешто незаконито у градњи храма. Овде је ситуација сасвим јасна. На нашој парцели где је започета градња храма,то сви нека знају, неће се ништа друго градити и нико од незадовољних не може ту остварити своје циљеве, не може неградњом грама саградити ништа друго. Нека  то схвате и противници градње храма. Њихове активности у овом примеру су под девизом :“Да комшији цркне крава“. Ово је покушај манипулације од стране мале групе грађана јер у  Насељу С. Степановић постоји још парцела на којима је дозвољена градња и неке  већ имају урбанизмом опредељену намену.

  1. Постоји грађевинска парцела намењена за изградњу вртића и школе. О привођењу намени одлучује Градски секретаријат за образовање.
  2. Уз саму патријаршијску парцелу постоји г.п. бр. 6/2 површине 5.153 метра квадратна на којој се може изградити објекат површине 10.300 квадрата
  3. Непосредно испод патријаршијске парцеле налази се г.п. површине 3.864 метара квадратних и на њој се може изградити 7.720 метара квадратних пословног простора. За привођење намени урађено је идејно решење за пијацу. ЈП “Градске пијаце Београд“ није заинтересовано за градњу.

Све набројане парцеле налазе се у државном власништву.

Све ово као и комплетну планску документацију урадиле су стручне службе. Ако ће неформалне групе грађана да ниподаштаваају струку, онда да укинемо комисију за планове и Секретаријат за урбанизам.

Невероватно је да надлежни органи не могу или неће да обезбеде несметан рад и слободу верског деловања СПЦ у   Београду.

Независно и пре настанка  овог проблема Патријарршијски управни одбор је донео одлуку да финансира изградњу објекта  предшколске установе. Управо је Општина Вождовац показала интересовање и потребу да се на њеној територији изгради поменути објекат. Нећемо се сигурно противити да тај објекат буде изграђен у Насељу С. Степановић ако за то постоји потреба. Патријаршијски управни одбор може одмах по добијању пројектне документације и Одобрења за изградњу да почне са радовима на изградњи објекта за обданиште.На парцели која је у власништву Патријаршије градиће се храм.

Колико нам је познато надлежне стручне службе у Београду на основу постојећих параметара о пружању здравствене заштите грађанима ,тврде да је поменутом насељу као и већини насеља тог обима у Београду довољна амбуланта и да ту није предвиђена изградња дома здравља.

Ми смо започели вршење богослужења на самом градилишту и то ће бити настављено.

А сами радови ће ако Бог да ускоро бити сигурно настављени. Радоваћемо  се ако се нико томе не буде противио. А надлежни органи нека се постарају  за поштовање закона. Ми не можемо више да чекамо и трпимо огромну штету  јер су послови уговорени. Да и не помињем  штету која настаје због неуграђених дрвених елемената од којих се храм састоји.Наша правна служба ради на покретању поступка пред судским органима  како би они који проузрокују насталу штету исту и надокнадили.

Овакав пример није до сада забележен у СПЦ. Било је примера рушења храмова у време комунистичке диктатуре и неких других сметњи и то стоји у архивама црквеним. Црква памти дуге мантиле у непосредној близини наших храмова из времена комунистичке тортуре. Ти мантили су били махом црне боје. Незамисливо је да се  ово време неко обуче у беле мантиле,инсталира камере и снима вернике и њихову малолетну децу који долазе на Свету литургију и фотографише регистарске ознаке њихових и аутомобила парохијских свештеника. Да ли ће ово надлежни органи окарактерисати као демократски чин и слободу грађана или …? Црква очекује заштиту од оваквог више него шпијунског деловања појединаца  поред градилишта у Насељу Степа Степановић.  Жао ми је што ће на првим страницама летописа Храма преподобне Мати Ангелине бити уписано да је неколико београђана 2018.г. ометало рад на изградњи православног храма.

 

протојереј-ставрофор Стојадин Павловић

директор Патријаршијске управне канцеларије